Хс ДТД

Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав (Хс ДТД) повезује токове река Дунав и Тиса кроз Војводину и представља јединствени хидротехнички систем, чије основне намене су: одводњавање, наводњавање, снабдевање водом, прихватање употребљених вода, пловидба, прихватање воде са територије суседних земаља, шумарство, риболов, туризам и рекреација.  

Одржавање и функционисање Хс ДТД  финансира се из Буџетског фонда за воде и то из: накнаде за одводњавање, накнаде за коришћење водних објеката и система, и накнаде за коришћење водног добра.

Преко Хс ДТД одводњава се укупно 1.060.000 ha земљишта и то: из Бачке 550.000 ha, а из Баната 510 ha.

Преко Хс ДТД са наше територије одводњава се одводњава 1.060.000 hа земљишта, са мађарске територије 159.000 hа, а са румунске територије 285.000 hа земљишта.

Хс ДТД прихвата 326 m³/s воде и то: у Бачкој  156 m³/s, а у Банату 170 m³/s.

Из Хс ДТД могуће је наводњавати 510. 000 hа и то: у Бачкој 210.000 hа (84 m³/s), а у Банату 300.000 hа (120 m³/s).

Дужина пловних канала Хс ДТД износи 600,6 km и то: у Бачкој 355,5 km, а у Банату 245,1 km.

На Хс ДТД пловидба теретњака носивости до 1.000 t тренутно је могућа на 345,3 km, пловила носивости 500 t на  558,3 km и пловила од 200 t носивости могу пловити на  600,6 km. На каналима Хс ДТД има око 30 претоварних места - пристаништа, специјализованих пристаништа и пристаништа са депонијом. Могући годишњи промет на пловним каналима Хс ДТД је око 7.000.000 t. У протеклих неколико година  промет износи око 1.000.000 t, а највећи остварени промет је био 1979.  године и износио je 4.213.000 t. Врсте робе: шљунак и песак – 80%, камен – 5%, пољопривредни производи 1 – 2%, дрво 3 – 5%,  угаљ, метали, нафта и нафтни деривати  – до 10%.

Из Хс ДТД, за технолошке потребе, водом се тренутно снабдева 11 индустријских постројења. Укупна годишња количина захваћене воде износи око 4.375.000 m³ и то: 

У БАЧКОЈ

1. „ШАЈКАШКА“ – Фабрика шећера, Жабаљ

2. „ДРЕНОВА – ДРЕН“, Црвенка

3. „ЦРВЕНКА“ – Фабрика шећера, Црвенка

4. „ХИНС“ – Хемијска индустрија, Нови Сад

5. Рафинерија нафте, Нови Сад

6. „ХИПОЛ“ – Хемијска индустрија, Оџаци

7. „БАЧКА“ – Фабрика шећера, Врбас

8. „ВИТАЛ“ – Фабрика јестивог уља, Врбас

У БАНАТУ

1. „ЈЕДИНСТВО“ – Фабрика шећера, Ковачица

2. „АЛМЕКС“, Зрењанин

3. „ТЕРМОЕЛЕКТРАНА – ТОПЛАНА“, Зрењанин

4. „ТЕ – ТО“, Сента

 

Историјат градње Хс ДТД
  • 1802. године изграђен Велики бачки канал (пројекат водио инжењер Јосиф Киш), дужине 114 km, и сматра се претечом Хс ДТД
  • 1947. године инжењер Никола Мирков издејствовао дозволу за почетак рада на пројекту изградње Хс ДТД и обезбедио средства
  • 1957. године је завршен пројекат
  • 1977. године завршетком градње се сматра пуштање у рад бране на Тиси
  • Укупна дужина каналске мреже 960 km, укључујући и природне делимично реконструисане водотоке
  • Каналска мрежа је пловна на 600 km
  • Повезује 80 насеља, а Каналу гравитира 50% укупног становништва Војводине
  • Изграђено је 24 регулационих устава укључујући и брану на Тиси код Новог Бечеја
  • 5 сигурносних устава, 16 бродских преводница, 6 великих црпних станица, 86 нових мостова (64 друмска, 21 железнички и 1 пешачки)
  • Ископано је 130 милиона кубика земље (а за Панамски канал је ископано 179 милиона кубика земље)
  • За потребе изградње је урађено 1300 елабората на 135.000 куцаних страна и преко 35.000 графичких цртежа, истраживачки, студијски и пројектни радови трајали су 10 година, а израда главних пројеката до почетка изградње
  • За потребе градње је снимљено 1,7 милиона хектара земљишта, и на тај начин направљене нове карте Бачке и Баната
  • Учествовало је 400 инжењера
  • Уграђено је пола милиона кубика бетона