Уставе

На основној каналској мрежи Хс ДТД налазе се 23 уставе и то 18 нових и пет постојећих. Уставе су изграђене као самостални објекти или заједно са преводницама у саставу хидрочвора. Задатак уставе је да регулише ниво воде у каналу.

Главна водозахватна устава  Бездан

Устава Бездан је главна водозахватна устава бачког дела Хс ДТД. Налази се на најузводнијем делу Хидросистема, на споју Дунава и канала Пригревица-Бездан. Уставом се упушта вода из Дунава у Хс ДТД гравитацијом до 60 m3/sec. Грађење је почето 1958.  а завршено 1960. године. Устава има три једнака отвора ширине од по 5 m, са сегментним затварачима величине 5x4,2 m.

Устава Српски Милетић

Уставом Српски Милетић регулише се проток  и ниво воде у каналима Оџаци-Сомбор  и Пригревица-Бездан. Изграђена је на  каналу Оџаци-Сомбор код места Српски Милетић 1961. године. Пропусна моћ јој је до 60 m3/sec. Има три отвора ширине од по 2,5 m и табласте затвараче.

Устава Нови Сад

Изграђена је 1963. године на каналу Нови Сад - Савино Село, 4,4 km узводно од ушћа у Дунав, у оквиру хидрочвора Нови Сад. Устава Нови Сад одржава водостај за потребе снабдевања јужне Бачке водом  и за потребе пловидбе. Омогућује, такође, гравитационо испуштање у Дунав до 60 m3/sec воде. Има једно проточно поље ширине 8 m и челични затварач типа ,,клапна’’. На овој устави се остварује највећа разлика између узводног и низводног нивоа у Хидросистему ДТД. Ова денивелација може да буде и до 7,5 m. 

Устава Куцура

Изграђена је на каналу Бечеј-Богојево, јужно од места Куцура, 1961.  године. Устава регулише и одржава ниво воде све до хидрообјеката у Руском Крстуру, Српском Милетићу и Богојеву. Пропусна моћ уставе је 20 m3/sec. Има три отвора од по 2 m и табласте затвараче.

Устава Руски Крстур

Изграђена је 1967. године. Задатак ове уставе је да одржава стални ниво воде на каналу Косанчић – Мали Стапар. Омогућава пропуштање до 10 m3 воде у секунди. Има један отвор ширине 3 m и табласти затварач на ручни погон. 

Устава Врбас

Устава Врбас изграђена је 1967. год. реконструкцијом и адаптацијом старе преводнице у оквиру хидрочвора Врбас. Уклањањем двокрилних капија и изградњом два прелива претворена је у уставу. Устава Врбас регулише узводни ниво воде у каналу Врбас - Бездан. Омогућује протицање сувишних вода од Малог Стапара према Тиси до 20 m3/sec. Устава је у могућности да пропушта лед и пливајуће предмете. Затварач уставе је сегментни, ширине 5,7 m и висине 2,15 m. Ширина првог прелива је 5,7 m, а другог 8,3 m.

Устава Деспотово

Устава Деспотово је изграђена 1961. год. на каналу Јегричка. Она омогућује упуштање воде из канала Нови Сад – Савино Село у Јегричку. Може да упусти до  11 m3 воде у секунди. Има један отвор ширине 3 m и дводелни табласти затварач.

Устава Змајево

Устава Змајево је изграђена 1960. године на каналу Јегричка, низводно од места Змајево. Изведена је као армирано-бетонски преливни праг, ширине прелива 7,5 m. Задатак ове уставе је да одржава потребан ниво воде на узводном базену канала.

Устава Жабаљ

Устава Жабаљ  је изграђена 1961. године. Удаљена је 14,7 km од Тисе, по траси канала Јегричка. Њен задатак је да омогући регулисање нивоа воде у узводном басену и дозирано пропушта воду према Тиси у периоду одводњавања. Пропушта до 21 m3 воде у секунди. Има три отвора ширине од по 2 m и на сваком отвору дводелни табласти затварач.

Устава Мали Стапар

Устава Мали Стапар је део истоименог хидрочвора. Од преводнице је одвојена острвом. Служи за пропуштање до 18m3 воде у секунди  и заједно са уставом Руски Крстур и преводницом Сомбор регулише ниво воде у каналу до Бездана. Има један отвор ширине 4 m и табласти затварач.

Устава Нови Бечеј

Устава Нови Бечеј је главна водозахватна устава у банатском делу Хс ДТД. Изграђена је 1971. године и конструисана да омогући протицање воде у оба правца. Преко ње се упушта вода Тисе у канале ДТД ради снабдевања Баната водом, односно испушта сувишна вода из банатског дела Хс ДТД у Тису. Има један отвор ширине 24,5 m и сегментни затварач димензија 24,5 m x 5,7 m.

Устава Падеј

Устава Падеј се налази на ушћу Златице у реку Тису. Пуштена је у рад 1980. године. Основна функција уставе је гравитационо захватање воде за банатски део хидросистема ДТД. Осим тога омогућује гравитационо испуштање вода Златице  када то дозвољава водостај Тисе. Капацитет уставе је 20-40 m3 воде у секунди. Састоји се од два отвора ширине од по 3,8 m са табластим затварачима.

Гранична устава на Златици

Изграђена је 1961. год. низводно од заједничког  српско-румунског граничног сектора Златице, између села Врбица у Србији и Валкања у Румунији. Капацитет јој је до 40 m3/ воде у секунди. Задатак јој је да затварањем одвоји воду румунског дела слива Златице од вода српског дела када водостаји Златице премаше коту 77,60 m. Има четири отвора ширине од по 2 m.

Устава Сајан

Устава „Златица“ код Сајана изграђена је 1971. год. близу споја Кикиндског канала са коритом Златице. Ова устава раздваја воде Златице и Кикиндског канала и регулише упуштање воде слива Златице у Кикиндски канал, односно омогућује да се у Кикиндски канал упусте воде Тисе. Има један отвор ширине 12 m и сегментни затварач.

Уставе Итебеј и Клек

Уставе Итебеј и Клек су грађене у време Првог светског рата у оквиру радова на каналисању Бегеја од ушћа у Тису до Темишвара. Ове две уставе су једнаке. Основни задатак обе уставе је одржавање водостаја у Бегеју при малим и средњим протицајима на потребном нивоу. Отвори устава су ширине 22,5 m. Регулисање нивоа воде врши се табластим затварачима у рамовској конструкцији - систем ,,Poire’’.

Устава Стајићево

Изграђена је 1969. год. Регулише проток и ниво воде у Бегеју. При изузетно високим водостајима Тисе врши се сепарација тиских и бегејских вода и онемогућава се да вода из Тисе тече Бегејом узводно од уставе. Пропушта максимално 310 m3 у секунди воде из Бегеја у Тису. Има један отвор ширине 24,5 m и сегментни затварач.

Устава Ботош

Устава Ботош је изграђена 1971. год. близу места Ботош, на траси куда је пре изградње канала Хс ДТД текла Брзава. Устава омогућује сепарацију вода средњег и југоисточног Баната у периоду одводњавања, као и снабдевање водом канала низводно од Ботоша ради одржавања водостаја на пројектованим нивоима. Има један отвор ширине 12 m и сегментни затварач.

Устава Томашевац

Устава на Тамишу код Томашевца изграђена је  1973. године.  Заједно са уставама на каналу ДТД код Ботоша и Новог Бечеја  и уставом код Стајићева на Бегеју регулише проток и ниво воде у  каналској мрежи ДТД средњег и северног Баната. Устава служи за пропуштање великих вода Тамиша према Панчеву. Има три отвора, два су ширине по 12 m и један 24 m. Ниво се регулише помоћу три сегментна затварача.

Устава Чента

Устава Чента је изграђена на Карашцу 1973. године. У периоду великих вода Дунава она спречава улаз дунавских вода кроз Карашац у Тамиш и врши сепарацију вода Дунава и Тамиша. Омогућује упуштање дела великих вода Тамиша у Дунав. Има један отвор ширине 24,5 m. Затварач уставе је сегментни.

Устава Опово

Устава Опово је изграђена на Тамишу 1971. године. У периоду малих вода Тамиша и Дунава потпуно је затворена и служи за упућивање вода Тамиша у Дунав кроз Карашац и уставу Чента чиме се обезбеђује диригован водостај на Тамишу између устава Опово и Панчево. Велике воде Тамиша пропушта  према Панчеву. Има једно проточно поље ширине 24,5 m са сегментним затварачем.

Устава Панчево

Устава је изграђена 1973. год.  на ушћу Тамиша код Панчева и саставни је део хидрочвора Панчево. Хидрочвор Панчево штити приобаље доњег Тамиша од негативног дејства успора који изазива брана ХЕ „Ђердап“. Устава Панчево омогућује сепарацију вода Тамиша и Дунава и одржава дириговани нижи водостај у Тамишу узводно од Опова, омогућује пропуштање великих вода Тамиша. Устава има три проточна поља, средњи ширине 24,5 m и два крајња по 12 m. Затварачи су сегментни.

Устава Кајтасово

Устава Кајтасово изграђена је 1971. године у оквиру хидрочвора Кајтасово. Њена улога је да регулише и одржава ниво воде у узводном делу канала ДТД до Ботоша, а изузетно, са уставом Томашевац све до Златице. Омогућује испуштање великих вода и леда Караша, Вршачког канала, Моравице са Ројгом, Брзаве и других вода. Има три проточна поља са по 13 m ширине. На сва три поља су примењени једнаки  затварачи – клапне.

 

СИГУРНОСНЕ УСТАВЕ
Шебешфок

Шебешфок је најсевернија сигурносна устава. Налази се на Бајском каналу пред самим ушћем у канал Бездан-Врбас. Изграђена је 1875. године и то као хидрочвор са преводницом и уставом.  Предвиђена је за пропуштање воде у канал Врбас - Бездан и регулисање нивоа воде у Бајском каналу. Има намену сигурносне уставе за случај продора дунавских поплавних вода узводно од Бездана и њиховог уласка у Бајски канал.  Реконструкција објекта је извршена 1956. године. Затварање уставе врши се металним гредним затварачима.

Чешка ћуприја

Изграђена је 1962. године на каналу Врбас - Бездан, око 100 m узводно од старе сигурносне уставе из 19. века. Главни задатак уставе је брзо затварање канала у случају продора дунавских поплавних вода у канал Врбас – Бездан узводно од уставе. Омогућује  пропуштање воде за снабдевање  Бачке до 23 m3/sec. Устава има један отвор ширине од 12 m. Затварање уставе врши се сегментним затварачем.

Купусина

Изграђена је 1963. године на каналу Пригревица – Бездан. Основни задатак се састоји у успостављању друге одбрамбене линије пресечене каналом Пригревица -  Бездан. У случају поплаве узводно од ње, преузима улогу водозахватне уставе Бездан у погледу гравитационог снабдевања Бачке водом. Има два отвора ширине од по 16 m. Затварање уставе врши се са две гарнитуре металних гредних затварача депонованих у кућице на обе стране уставе.

Оџаци

Сигурносна устава  Оџаци изграђена је 1962. године. Основни задатак јој је успостављање друге одбрамбене линије  по високом терену вододелнице Дунава и Тисе. Има два отвора ширине од по 16 m. Затварање уставе врши се челичним гредним затварачима.

Бач

Сигурносна устава Бач је изграђена 1965. године, јужно од Бача. Затварањем уставе остварује се континуитет друге одбрамбене линије. Има један отвор ширине 16 m. Затварање се врши челичним гредним затварачима.