Поток Плазовић извире у Мађарској источно од Баје, сливна површина му је 1007 km2 и већим делом се налази у Мађарској. Као реципијент, на нашој територији прихвата мале сливове Колут и Риђицу. Врло је кривудав, а на краћем потезу од 5 km тече између насипа.
Поток Мостонга извире северозападно од Станишића у северној Бачкој и на његовој источној обали налазе се места Станишић, Сомбор, Дорослово, Српски Милетић, Каравуково, Дероње и Бач, а у дунавску инундацију улива се између Бачког Новог Села и Младенова. Ископом канала Бездан-Бечеј подељен је на Северну и Јужну Мостонгу.
Поток Кереш извире у Мађарској код Кишкунхалаша, а улива се у Тису код Адорјана. Има слив величине 976 km2. Већи део своје воде добија са слатињавих површина, а делом и са сливова језера Лудош и Палић са којима је везан.
Чик је дубоко усечени водоток који воде добија највише из подземних слојева свог средњег и доњег тока. Има слив величине 570 km2, претежно у Србији. Извире у близини села Чикерије у Мађараској, а улива се у Тису непосредно испред Бачког Петровог Села.
Криваја извире на линији Бајмок-Таванкут, а улива се у Црну Бару, односно канал Бездан-Бечеј код Турије. Дуга је 115 km, водом се снабдева из подземних слојева.
Сливно подручје Јегричке формирано је на подручју Јужне Бачке, тј. на њеној лесној тераси. Обухвата површину од 144.200 ha, са издуженим обликом слива од око 100 км, просечне ширине око 14,5 km. Први приказ водотока Јегричке датира из 1762. године на картама Бачко - Бодрошке жупаније. Пре увођења мера заштите од сувишних унутрашњих вода, речица Јегричка је осамдесетих година 19. века била природни водоток. Други већи подухват изведен је 1957-58. године. Тада је за Хидросистем ДТД прокопано корито ширине 4-5 m, тако да су створена три басена, терасасто распоређена са степеницама у Змајеву (прелив) и Жабљу (устава). Овом изградњом је у потпуности измењен природни режим и површинских и подземних вода. Јегричка је данас десна притока реке Тисе, чија дужина износи око 65,4 km. Иако је највећи и најдужи водоток Јужне Бачке, Јегричка “не представља праву реку, него читав низ бара повезаних ширим или краћим удубљењима”. Њен природни почетак налази се на подручју насеља: Деспотово, Силбаш, Параге, Ратково и Пивнице. Код Деспотова спајају се депресије - кракови Јегричке и формирају јединствени водоток, који се на 37 km, код Жабља, улива у Тису. Основна намена регулисаног водотока Јегричке је за одводњавање, а затим за снабдевање водом индустрије, насеља, рибњака, заливних система и у спортско-рекреативне сврхе. Од 1988. године у рибњаку “Јегричка” под заштитом су четири острва проглашена као строги природни резервати - “четири острва у рибњаку Јегричка” укупне површине око 20 ha, са заштитном зоном коју чини вода рибњака.