У лето 1965. године, пре тачно 60 година, због неповољних временских услова у Европи, обилних падавина у горњем току Дунава и наглог топљења снега, водостаји на Дунаву оборили су све дотадашње рекорде, а на водомеру код Новог Сада измерено је до тада незабележних 778 центиметара. Напомињемо да Нови Сад у то време није имао бетонски одбрамбени зид дуж кеја, већ само земљане насипе.
Најкритичнији део одбрамбене линије за град било је око пет километара насипа од Телепа према морнарици, „Штранду“ и бившем железничком мосту, а велика количина воде угрозила је и новоизграђени железнички, познатији као „Жежељев мост“. Вода је пробила насип код Челарева и поплавила 4.400 хектара земљишта, што је ослабило притисак на одбрамбене линије Новог Сада.
Уништено је на стотине кућа, али је град одбрањен и спречена права катастрофа, не само за Нови Сад, већ и за добар део Бачке. Да су насипи тада пробијени, у најнижим деловима града вода би била висока и до десет метара, а многа насеља уз обалу била би потопљена.
Подсећамо да је у то време, у данашњој Радничкој улици, која се налази на неколико стотина метара од обале Дунава, била смештена тешка индустрија, укључујући и фабрике „Албус“ и „Новкабел“ у чијим складиштима су се налазиле огромне количине хемикалија и тешких метала. Њихово изливање у воду изазвало би несагледиве последице по биљни и животињски свет.
У даноноћном санирању слабих места на одбрамбеној линији Новог Сада, градњи „зечјег насипа“ дугачког 2,2 километра и локализационих насипа у Бегечу и Футогу, дневно је било укључено око 10.000 људи из целе тадашње Југославије, као и сва расположива механизација. Одбрана је трајала невероватних 120 дана.
Највиши водостај Дунава код Новог Сада после тих поплава био је у пролеће 2006. године, када је измерено 745 центиметара.
