Због погорšане хидрометеоролоšке ситуације на водном поручју ЈВП „Воде Војводине“, уведена је одбрана од унутраšњих вода на виšе планских водопривредних подручја, (Средњи Банат, Зрењанин; Горњи Банат, Кикинда; Јужни Банат, Врšац; Šајкаšка, Нови Сад) док је и на осталим подручјима ситуација на граници проглаšења. Падавине на овом подручју виšеструко превазилазе годиšње и месечне просеке. У периоду јануар-мај забележене су падавине чија је сума 180% од просека за тај период, а гледајући само мај месец на подручју Зрењанина пало је од 01.05. до 20.05.2010.г., 123,6 мм киšе šто у односу на просечних 51мм (извор РХМЗ) износи 242%. Паралелно је доšло до повећања водостаја спољних вода (Тамиš и Нера су у ванредној одбрани од поплава, Брзава у редовној, Дунав, Тиса и Сава у знатном порасту), šто је онемогућило гравитационо одводњавање, па се евакуација обавља црпним станицама. Повећање водостаја спољних вода изазива и пораст нивоа поѕемних вода на подручју. Свим овим, водопривредни системи су изузетно оптерећени, а наš ангажман је изузетно велик.
Уважавајући тренутно стање на терену и хидрометеоролоšке прогнозе, пре отпочињања падавина јоš 13.05.2010.г. црпне станице на целом мелиоративном подручју су стављене у погон због предпражњења система за одводњавање. И поред тога, због изузетно високог нивоа падавина, доšло је до великог прилива воде, нарочито после 16.05.2010.г. , а црпне станице од 13.05.2010.г. раде непрекидно 24 сата. Иако системи за одводњавање нису димензионисани за тако велик прилив воде, нити су одржавани сходно нормативу уназад двадесет година, они евакуиšу воду са подручја са 79,5м3/секунди константно. Поред тога оперативне службе подручних водопривредних предузећа врšе интервенције на терену, на каналској мрежи и објектима где је то потребно и могуће, ради побољšања евакуације воде.
Проблеми настали на подручју су најчеšће везани за задржавање воде у нисколежећим теренима који нису везани за каналску мрежу (водолежи). Стога је неопходно да власници пољопривредног земљиšта, у колико су у близини каналске мреже која има довољан капацитет, прокопавају терен и омогућавају да вода дође до канала. Осим тога, један од узрока стварања водолежи је и плужни ђон (чврст водонепропусни слој земљиšта на око пола метра од поврšине земљиšта) који се мора у наредном периоду уклонити адекватним агротехничким мерама. Велики део земљиšта је услед падавина засићен до максималног пољског водног капацитета, тако да све падавине које следе немају услова за инфилтрацију, па се задржавају на поврšини. Стручна је процена да ће требати најмање седам дана да се ситуација у потпуности стабилизује уз услов да се падавине већег интензитета не наставе.
Додатан проблем представља и чињеница, да се ЈВП „Воде Војводине обраћају и локалне самоуправе са апелима за помоћ у насељеним местима која су угрожена због нефункционисања њихове атмосферске канализационе мреже, šто иначе није у надлежности водопривреде. По овим захтевима ЈВП „Воде Војводине“ пружа помоћ на свим локалитетима на којима су непосредно угрожени стамбени објекти. Међутим, број захтева за помоћ се повећава из дана у дан, šто знатно повећава и наšе ангажовање.
Нови Сад, 21.05.2010. Стручна служба