Сливно подручје Јегричке формирано је на подручју Јужне Бачке, дугачко је око 60 километара, обухвата поврšину од 144.200 ха, просечне šирине око 14,5 км. Некада најдужа аутохтона река Бачке, која нема класичан извор, водом се снабдева из виšе депресија са подручја насеља: Деспотово, Силбаš, Параге, Ратково и Пивнице. У хидрографском погледу ова речица, пре регулације, представља систем повезаних бара, кроз које је вода гравитационо отицала до свог уšћа у Тису. Први приказ водотока Јегричке датира из 1762. године на картама Бачко – Бодроšке жупаније.
Своју аутохтоност Јегричка је изгубила у другој половини 19. века, односно током 1957. и 1958. године када је почела градња Хидросистема Дунав – Тиса – Дунав. Тада је прокопано корито šирине 4-5 м. Овом изградњом у потпуности је измењен природни режим поврšинских и поѕемних вода, а Јегричка је постала интегрални део Хс ДТД. Данас се на Јегрички водни режим регулиšе уставама Деспотово и Жабаљ, преливом код Змајева и црпном станицом код Жабља која воду пребацује у Тису. Управо дириговани водни режим један је од најважнијих услова за одржање и развој живог света.
И поред измењених природних карактеристика, речица Јегричка или канал како је многи зову, сачувала је у свом средиšњем току природне вредности и особености па је крајем 2005. године стављена под заšтиту као Парк природе „Јегричка“ ИИИ категорије. Природно добро укупне поврšине 1 144 хектара, са режимом заšтите ИИ и ИИИ степена на старање је поверено Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине“, а простире се на подручју четири опšтине: Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ. Богатство биљног и животињског света, угрожене врсте птица и риба, које живе у овом природном добру Јегричку чине по много чему јединственом. На обалама Јегричке, на њеним острвима и трšћацима опстају бели локвањ, барска папрат, бели амур, šтука, смуђ, видра, 198 врста птица, међу којима је и осам које спадају у ретке врсте.
Од када се стара о Парку природе „Јегричка“ ЈВП „Воде Војводине“ у потпуности поšтује и спроводи прописани режим заšтите, организује научно-истраживачке и еколоšко-образовне активности, дуж обала Јегричке уређене су šетне стазе, постављене су клупе, столови и информативне табле. У близини Богнаровог салаšа постављена је и осматрачница за птице док ће се Информативни центар користити у научно-истраживачке и еколоšко-образовне сврхе и тако додатно допринети промоцији овог воденог екосистема као природног добра. Све ове активности коšтале су око 15 милиона динара.
Нови Сад, 27.05.2010.