Нови Сад, 11.02.2011.
ОСВРТ НА 2010. И ПЛАНОВИ ЗА 2011. ГОДИНУ
Проšла година била је изузетно теšка за водопривреду, са екстремно великим количинама падавина, знато већим од виšегодиšњег просека. Одбрана од спољних вода, (на водотоцима) спровођена је у šест наврата, а трајала је 166 дана. Најобимнија је била током маја, јуна и јула. Трајала је 59 дана, а у одбрани је од укупно 1.460 км насипа, 25. јуна било преко хиљаду километара одбрамбених линија. Водостај Дунава код Бездана достигао је 720, а код Новог Сада 696 цм. Одбрана од спољних вода успеšно спроведена, а коšтала је виšе од 86 милиона динара.
Одбрана од унутраšњих вода (у атарима), била је јоš захтевнија, спровођена је у четири периода на већини мелиоративних подручја. Најтеже је било током маја, јуна и јула у Банату, на реци Босут, на подручју сомборске и суботичке опšтине и Града Новог Сада. Постојећа каналска мрежа није пројектована за толике количине падавина, али да није функционисала добар део пољопривредног земљиšта, укључујући стамбена насеља и комплетну инфраструктуру, био би поплављен. Додатни проблем били су високи водостаји река, па је гравитационо одвођење воде било немогуће. Највећи део црпних станица, неколико месеци у континуитету, радио је даноноћно, а препумпано је око 700 милиона кубика воде, šто је полумесечни протицај Тисе.
Хидросистем ДТД са својом мрежом магистралних канала укупне дужине 694 км, 16 преводница, 26 устава и четири велике црпне станице у потпуности је испунио своју основну намену – одводњавање унутраšњих вода. У 2010. години Хидросистем ДТД спровео је највећу количину унутраšњих вода од времена када је изграђен (у последњих 40 година). У најкритичнијим моментима Устава Нови Сад, Црпна станица Бечеј и Црпна станица Жабаљ, радиле су са максимално пројектованим капацитетима, па је ниво воде у каналима био у нормалним границама. Проšлогодиšња одбрана, од унутраšњих вода, коšтала је виšе од 240 милиона динара, а 65% од те суме односи се на рад црпних станица.
Иначе, у одржавање детаљне каналске мреже дуге око 21.000 км, са 160 пумпи, годиšње би требало уложити виšе од три милијарде динара. У последњих 20-ак година, због недостатака средстава, улагало се знатно мање па се каналска мрежа не одржава онако како би требало. Наплата накнада је све мања. Од укупног годиšњег задужења наплати се једва трећина, а само онолико новца колико се прикупи од накнада за одводњавање, може се уложити у одржавање постојеће каналске мреже. Дуговања пољопривредника према Водама Војводине премаšила су четири милијарде динара, док привреда дугује додатних 2,6 милијарди динара.
Стање на пољопривредним поврšинама донекле би се поправило када би пољопривредна предузећа и ратари применили одговарајуће агротехничке мере, а пре свега прокопали одводне бразде од својих њива до каналске мреже. Напомињемо да одржавање каналске мреже у насељеним местима није у надлежности Вода Војводине, већ локалних самоуправа, односно комуналних предузећа уколико постоје.
Програмом пословања за ову годину за инвестиције би требало обезбедити 3,9 милијарди динара. Највиšе средстава за инвестиције, готово три милијарде требало би да буде обезбеђено из кредита Светске банке, а из Фонда за капитална улагања око 760 милиона динара. За одржавање система за одводњавање, заšтитних објеката и Хс ДТД потребно додатних 3,12 милијарди динара. Редовно одржавање система за одводњавање, које се највећим делом финансира из накнада, чини 60% укупних издвајања, 30% Хс ДТД, а 10% се издваја за одржавање заšтитних објеката (насипа).