Последњих година све виšе јача свест о потреби за заšтитом животне средине у сваком сегменту, како би се ублажили негативни ефекти загађења планете. Један од светских трендова је и окретање ка производњи зелених киловата, односно производњи струје која ће најмање угрожавати животну средину. Имајући све то у виду ЈВП „Воде Војводине“, ангажовало је најбоље стручњаке са Факултета техничких наука из ове области који су припремили студију о хидроенергетском потенцијалу на Хидросистему ДТД и реци Тиси.
Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав има велики потенцијал за изградњу мини хидроелектрана, šто у будућности може бити један од развојних праваца, а у складу је и са правцима привредног развоја земље.
Јоš пре четврт века, односно у периоду од 1986. до 1988. године израђени су идејни пројекти хидроелектрана Нови Сад, Бечеј и Кајтасово. Ови пројекти су у последњих неколико година ревидирани и поново урађени у складу са новим околностима, а као погодне локације за изградњу мини хидроелектрана, поред ове три, помињу се и Бездан, Врбас, Богојево, Томаšевац, Опово, Стајићево, Итебеј, Клек и брана на Тиси..
Свеобухватна студија коју су урадили проф. др Срђан Колаковић и Будислав Ликић, дипл. инг. грађ, са сарадницима, даје услове под којима би се могле развијати мини хидроелектране на локацијама уз Хс ДТД и реку Тису. Како је наведено, кориšћење хидроенергетског потенцијала Хс ДТД могуће је уз „форсирани“ рад, односно повећање захватања воде из Дунава код бачког дела система и повећање захватања воде из Тисе код банатског дела система. Такође, оцењено је да се при доноšењу одлука о изградњи хидроелектрана, хидросистем ДТД у Бачкој и Банату мора посматрати као јединствена целина, те да посебну пажњу треба посветити брани на Тиси јер је њен потенцијал изузетно значајан.
ЈВП „Воде Војводине“ сматра да студија о хидроенергетском потенцијалу Хс ДТД може да послужи као основ за даљу разраду пројектне документације која би омогућила изградњу хидроелектрана у Војводини чији би укупни потенцијал износио 22 МW (мега вата).